Како да поставите акваријум са биљкама обогаћен CO2-ом
У овом чланку ћемо дати основни шаблон за покретање акваријума са биљкама обогаћеног CO2-ом.
Направићемо неколико претпоставки и на крају главног чланка ћемо се осврнути на евентуална одступања од њих.
Претпоставка бр. 1: Убризгавање CO2 ће се углавном вршити из гасне боце, уз коришћење соленоида са тајмером за регулисање распореда убризгавања гаса.
Претпоставка бр. 2: Реч је о новом CO2 систему без риба.
Претпоставка бр. 3: Ђубрење ће се вршити редовним дозирањем у водени стуб.
Прво, ево листе за куповину. Неке ставке потребне опреме су обавезне, док су друге опционе, како је наведено.
Акваријум/сталак/орман.
Ово је очигледно, али треба напоменути да су, генерално, при избору величине акваријума, акваријуми са мањом вертикалном висином ергономичнији. Не заборавите да акваријуми са биљкама захтевају много ручног рада. То значи да ћете често морати да гурате руку и подлактицу (или обе) у акваријум. У вишим акваријумима је теже радити, осим ако аквариста нема дуге руке. Ово постаје све важније како се запремина акваријума повећава. Конструкција акваријума треба да буде што ергономичнија, с обзиром на количину рада потребну да остане бујан и леп. Резидба, мењање воде и чишћење треба да буду што олакшани. Ако бирате између два акваријума исте запремине, осим ако нису важнији други критеријуми, попут расположивог простора или цене, обично је боља идеја изабрати нижи акваријум уместо вишег. Ако размишљате о акваријуму унутар ормана/кућишта, приступ унутрашњости акваријума мора бити приоритет.
Супстрат.
У акваријуму са биљкама може да функционише било који супстрат. Играчки песак, шљунак, посипка за мачје тоалете, или скупља „специјализована подлога“. Није потребно плаћати астрономске цене за посебне подлоге за биљке. Водене биљке узимају хранљиве материје углавном из воденог стуба, али и из супстрата. Ово не искључује употребу специјализованог супстрата, само значи да, ако важи претпоставка бр. 3, постоји уштеда ако се избегну специјализовани супстрати. Већина супстрата за акваријуме са биљкама има једну заједничку особину – направљени су од неке врсте глине. Глина је одличан супстрат за БИЛО КОЈИ акваријум јер апсорбује и задржава токсине, чиме помаже да се одржи квалитет воде. Глина такође може да преузме хранљиве материје из акваријумске воде и да их пренесе до корена биљака. Ова посебна особина глине се увек цени, али није неопходна. Јефтини производи на бази глине су, на пример, посипка за мачје тоалете, Molar Clay, Akadama, или готово било која друга подлога за бонсаи која се налази у расадницима. Примери скупљих обогаћених (глинених) супстрата су: ADA Aquasoil, Oliver Knott Naturesoil, Carribsea EcoComplete и Seachem Flourite. Подједнако важан аспект супстрата је визуелни утисак, као и тактилни осећај. Поред ових брендираних супстрата, на тржишту постоје бројни „адитиви“ за супстрат који се продају по астрономским ценама као важни додаци земљишту. Сви они су потпуно непотребни, а корист коју евентуално пружају лако се постиже много јефтиније на друге начине.
Филтер.
Углавном се трудимо да се што више придржавамо правила „10X“. То значи да збир капацитета (протока) свих коришћених филтера и пумпи, према спецификацији произвођача, треба да буде 10 пута већи од запремине акваријума на сат. Тако, на пример, акваријум од 125 литара треба да има филтер капацитета 1250 литара на сат. Ово на први поглед делује претерано, али, како биљке расту, оне ће временом све више успоравати проток, што може довести до тога да биљке буду ускраћене за CO2 и хранљиве материје. И ово је, наравно, само „оквирно правило“. Проток од 6X или 7X на сат такође може да функционише, али 10X даје боље резултате. Може се користити било која врста филтера. Канистер филтери су популаран избор, али су и sump системи и wet/dry филтери такође одличан избор.
Филтерски медиј.
Најбоље је не претеривати са количином медија. Разлог је тај што филтер препуњен медијем успорава проток, а проток је много важнији од велике површине медија. Избегавајте средства за уклањање фосфата. Активни угаљ, зеолит, Purigen, биокуглице, alfagrog и слично могу се користити умерено. Напуните само 50% капацитета филтера или мање. Биљке су такође филтери и обављају свој посао много боље од филтера. Оно што биљке не могу да ураде јесте да генеришу проток или уклоне детритус.
Боца са CO2 гасом.
Боце из пивница, апарат за гашење пожара са CO2, Sodastream, Пејнтбол, боца за једнократну употребу или боце било које индустријске гасне компаније (као што је британски BOC) — све ће функционисати. Боце су опремљене стандардним вентилским склопом монтираним на грлу боце, на који се може повезати CO2 регулатор. Специјализоване боце, попут боца за пејнтбол маркере, захтевају адаптер.
CO2 регулатор.
CO2 регулатор треба да има два манометра. Један манометар CO2 регулатора показује преостали (притисак) садржај боце, а други показује притисак који се шаље ка акваријуму.
Игличасти вентил.
Овај вентил омогућава прецизну контролу притиска гаса који се шаље у акваријум.
Соленоид регулатора.
Соленоид причвршћен на склоп регулатора омогућава аутоматско укључивање и искључивање гаса. Ово је опционо, али у комбинацији са тајмером решава много проблема. Свакодневно ручно укључивање и искључивање гаса је обавеза коју је најбоље избећи коришћењем соленоида.
Тајмери.
Опет, опциона опрема, али веома препоручљива. Препоручује се минимум два одвојена тајмера. Један тајмер се повезује на соленоид регулатора (ставка 7), а остали тајмер(и) могу да се користе за расвету. Дигитални тајмери су генерално бољи и поузданији од аналогних.
Црево.
Избегавајте коришћење цеви за ваздушну пумпу за CO2. Користите искључиво црева израђена од материјала специфично компатибилног са CO2.
Бројач мехурића.
Још један опциони део опреме, али веома користан као визуелни индикатор количине гаса која се убризгава у акваријум.
Дроп-чекер.
Још један опциони део опреме који пружа донекле користан визуелни индикатор количине CO2 растворене у акваријуму. Назива се дроп-чекер јер pH вредност узорка воде опада док се CO2 додаје у акваријум. Дакле, овај уређај, напуњен водом и са неколико капи pH индикатора бромотимол плаво, омогућава акваристи да „провери“ колико је pH вредност „опала“.
Вода тврдоће 4dKH и бромотимол плаво. Ово се користи унутар дроп-чекера. Не користите ниједну другу воду осим дестиловане воде подешене на KH вредност 4. Ово се може припремити код куће, али захтева изузетну прецизност. Много је лакше купити је готову.
Излаз филтера.
То може бити елегантна „Lily Pipe“ цев или мање елегантан Spraybar. Ово је важно за равномерну дистрибуцију излаза филтера по целом акваријуму. Избор једног или другог је естетска одлука.
CO2 дифузор.
Дифузори долазе у много облика и величина. Њихова функција је да растворе гас тако да буде у течном облику. То може бити једноставан и елегантан керамички диск постављен у акваријум, или спољашњи уређај уметнут у црево излаза филтера. Спољашњи уређаји се називају „Inline“, за разлику од оних који се стављају унутар акваријума. Inline атомизатор је генерално ефикаснији од уређаја унутар акваријума код већих акваријума.
Хардскејп.
Још једна опциона група. Ово је естетске природе, али вреди напоменути да ће, на пример, свеже посечено дрво имати тенденцију да плива и да неко време испушта танине у водени стуб, узрокујући промену боје воде.
Закривљена пинцета.
Опциона опрема која олакшава сађење водених биљака у супстрат, без њиховог извлачења приликом повлачења руке.
Ђубриво.
Иако су брендирана течна ђубрива практична и популарна, обично су прецењена. Сва она се, у већој или мањој мери, састоје од следећих састојака: калијум-нитрат (KNO3), калијум-фосфат (KH2PO4), уреа, амонијум-нитрат (HN4NO3), као и микроелементи попут гвожђа, магнезијума, цинка, мангана и бакра. Уштеда се може постићи једноставном куповином ових састојака по велепродајним ценама.
Расвета.
Ово је намерно стављено на дно листе, јер највећи број проблема у акваријумима са биљкама настаје управо зато што већина људи ову ставку ставља на врх листе, занемарујући значај осталих ставки. Већина осећа потребу да „унапреди“ расвету коју већ поседује или која је дошла уз акваријум приликом куповине. Ово је обично велика грешка. Јака расвета је директно повезана са појавом цветања алги, тако да већи интензитет светла изазива више цветања алги. Избегавајте јаку расвету и игноришите сваки савет да користите неку произвољну „WPG“ вредност, јер то готово гарантовано доводи до проблема са здрављем биљака. LED расвета је популарна алтернатива T5 и T8 сијалицама, али је скупа и снажна. Ако се одабере LED, препоручује се димер за контролу и смањење интензитета.
Пошто смо набавили ставке са листе за куповину, сада смо спремни да почнемо. Као и код сваког акваријума, потребно је поставити пенасту подлогу/стиропор или неку другу еластичну подлогу између доњег стакла и површине на коју се акваријум поставља (осим ако је реч о старинском металном сталку без доње површине). Ово омогућава да се доње стакло савија и деформише услед притиска воде, без ограничења. Ако стакло не сме да се савија, испуцаће чим се напуни.
Додавање супстрата и хардскејпа
Супстрат се сада може додати до жељене дубине. Не постоји максимална дубина, а минимална дубина се одређује на основу потребе за задржавањем корена. Тако, у местима где је слој супстрата преплитак, може бити тешко одржати биљку укорењеном. Хардскејп се сада може поставити. Ако се користи ново/суво дрво, можда ће бити потребан неки вид баласта да га држи потопљеним недељама, док се не засити водом.
Сађење
Најбоље је на почетку имати што више водених биљака. Већина пожељнијих врста биљака је веома скупа, али се лако могу користити јефтиније, мање пожељне биљке — и касније их одбацити. Брзорастуће јефтине водене биљке, попут Egeria, Water Sprite, Hygrophila и слично, треба користити као „привремена решења“ ако су средства ограничена. Разлог је тај што акваријумске биљке развијају симбиотски однос са микроорганизмима у седименту. Седимент је област која се често занемарује када је реч о филтрацији, али у њему постоји велики број врста које доприносе стабилности акваријума и детоксикацији воде. Брзорастуће биљке развијају коренов систем који продире у седимент. Кисеоник се затим преноси од листова до корена, а гас излази у седимент. Овај кисеоник храни аеробне бактерије и помаже да се спречи недостатак кисеоника и последично развијање анаеробних бактеријских врста.
Корисне бактерије
У овом тренутку добра је идеја „засејати“ седимент, као и филтерски медиј, детритусом из другог акваријума/филтера. Разлог је тај што зрели акваријуми са биљкама и филтери садрже велику популацију пожељних аеробних бактеријских врста. Свака локална продавница за акваристику или колеге акваристи ће имати доста детритуса, који се може добити бесплатно. Није потребно куповати „специјализоване“ бактерије. Ако у близини постоји шума, башта или собна биљка, једноставно ископајте неколико шака земље у близини корена дивље, баштенске или собне биљке и помешајте је са супстратом акваријума и филтерским медијем. Исте бактеријске врсте ће бити доступне бесплатно.
Имајте на уму да није неопходно користити чист супстрат за попуњавање дубоких простора ако су средства ограничена. Предмети попут пенастих блокова могу се користити за попуњавање простора или за прављење платформи за постављање хардскејпа, а затим се прекрију супстратом како би се створила илузија дубоког слоја седимента. Популаран метод је пуњење женских најлон чарапа посипком за мачје тоалете. „Ногавица“ се затим може обликовати у било који облик и користити као платформа. Нагиби се могу учврстити једноставним комадима пластике који служе као подупирачи, тако да се временом нагиб не сравни услед гравитације и протока воде.
Ако има много биљака за сађење, обавезно припремите бочицу са распршивачем напуњену водом. Повремено попрскајте биљке како би остале влажне, у супротном ће се осушити и оштетити.
Уопштено, боље је да седимент има нагиб, виши у позадини него у предњем делу. Нагиб се такође може направити слева удесно. Ово даје дубину распореду, јер ће изглед визуелно „изравнати“ при посматрању сцене под водом. Избегавајте превише великих и дебелих комада хардскејпа, јер ће дати масиван, претрпан изглед распореду и такође ће ометати проток/дистрибуцију. Актуелни тренд је коришћење тањег, разгранатог корењастог дрвета које има драматичнији изглед.
Високе, крупне или брзорастуће биљке треба садити у позадини. Спорорастуће биљке треба поставити у средњи план, а мање биљке за прекривач треба поставити напред (имајте на уму да биљке за прекривач нису лаке за одржавање, па ће бити потребно убризгавање CO2). Ради бољег ефекта распореда, вреди додати и понеку црвену биљку.
Маховине, Anubias и папрати треба привезати или залепити за хардскејп и не треба их садити у седимент, јер ће иначе иструлети. За маховине које се природно хватају за површине може се користити гел суперлепак, као и стандардни риболовни конац. Велике стене или дрво увек изгледају интересантније када су прекривени маховином.
Време за воду
Пошто је хардскејп постављен, а биљке засађене, акваријум се сада може напунити водом. Уобичајена тактика је да се засађене површине прекрију гомилом изгужваних новина, а на супстрат постави тањирић. Новине делују као амортизер против кретања воде преко биљака, тако да оне не буду ишчупане. Пуните водом преко црева усмереног на тањирић, како не бисте узнемирили супстрат. Ово такође помаже да се смањи замућеност воде. Након пуњења, пажљиво уклоните новине и тањирић.
Боље је оставити расвету искључену и пустити биљке да се смире до следећег дана. Потапање у воду представља трауму за биљке. Потребно је неколико недеља да се прилагоде преласку из копнене биљке (какве су узгајане у расаднику) у водену биљку. Превише људи одмах обасја новозасађени акваријум јаким светлом. Биљке не могу правилно да искористе светло и оштећене су њиме. Да би се прилагодиле, биљке сада морају да реше проблем размене гасова. Два важна гаса су CO2 и кисеоник. Док је расвета искључена, пређите на следећи корак који захтева одређено експериментисање. Ово је најбоље урадити док је расвета ИСКЉУЧЕНА.
Убризгавање CO2
Ако је претпоставка бр. 2 тачна и у акваријуму нема риба, онда, уз искључену расвету и под претпоставком да је склоп регулатора/игличастог вентила монтиран на пуну боцу и да је све црево повезано на дифузор, отворите вентил боце окретањем у смеру супротном од казаљке на сату. 1-ви манометар ће показати висок притисак. Затим отворите игличасти вентил, такође у смеру супротном од казаљке на сату, док се у бројачу мехурића не појави стабилан низ мехурића. Други манометар ће показати много нижи притисак, попут 1 bar или 2 bar. Измерите pH вредност акваријумске воде. Циљ је, углавном, постићи брзину мехурића која узрокује пад pH вредности за око 1 јединицу у року од 1 сата. Наставите да редовно пратите pH вредност како бисте одредили тренд. Хобисти вешти у раду са рачунарима могу користити MS Excel или сличан програм за цртање графикона тренда. У неком тренутку, ако је брзина убризгавања стабилна, pH вредност ће достићи минимум и неће даље опадати. Без обзира колико времена буде потребно да pH вредност опадне за 1 јединицу, забележите то потребно време. То време показује колико унапред гас мора бити укључен ПРЕ него што се укључи расвета. Подесите тајмер за соленоид и тајмер за расвету у складу са овим мерењем.
Дакле, на пример, претпоставимо да је при изабраној брзини мехурића потребно 1,5 сата да pH вредност опадне за 1 јединицу. Претпоставимо да је ваше циљно време за укључивање расвете 8 часова ујутру. Ако је тако, онда тајмер за соленоид гаса треба подесити да се отвори у 6:30 ујутру, а тајмер за расвету треба подесити да се укључи у 8 часова ујутру. До 8 часова ујутру дроп-чекер треба да буде лимун-зелене боје.
Ово нужно није крај приче. Наставите да пратите pH вредност. Могуће је да је брзина убризгавања превисока за фауну. Ако pH вредност опадне много више од циљне 1 јединице, можда ће бити потребно мало затворити игличасти вентил и прилагодити тајмер нижој брзини убризгавања (тј. укључити гас раније како би имао више времена да засити воду гасом). Ово је итеративан процес који захтева строгу пажњу на детаље, јер је CO2 токсичан за фауну ако се дозира у превеликим количинама, а ако се недовољно дозира, довешће до гладовања биљака.
Циљни пад pH вредности од 1 јединице је још једно „оквирно правило“. Сваки акваријум је другачији и можда ће захтевати већи или мањи пад, у зависности од алкалности воде. У веома алкалној води, велике количине раствореног CO2 производе само мали пад pH вредности, због алкалних пуфера присутних у води. У мекој води, мале количине раствореног CO2 узрокују велики пад pH вредности. Дакле, у алкалној води могуће је предозирати CO2 ако је пад превелик, а у мекој води лако је недодозирати ако pH пад није довољно велики.
Не укључујте расвету док се не постигну приближни циљеви. Фино подешавање се може обавити док систем ради, али када је расвета укључена, биљка реагује и на светло и на CO2, па то може пореметити њен систем. Када је расвета искључена, биљке су у стању мировања и на њих не утичу промене количине гаса.
Сви акваријуми са убризгавањем CO2 захтевају велике количине хранљивих материја. Многи тврде да то није тачно, јер не додају ђубрива, а њихове биљке ипак добро напредују. Објашњење за то је да је њихова вода за снабдевање богата хранљивим материјама и/или користе супстрат обогаћен хранљивим материјама. Исхрана биљака је обрађена у посебном водичу.
Најбоље је не додавати рибе док не прође 6-8 недеља. Први разлог за ово одлагање је тај што хемија акваријума није стабилна због мале количине бактерија, па се стварају токсичне хемикалије које могу оштетити осетљиве шкрге риба. Ово може одмах убити рибе или их оштетити тако да у будућности буде знатно смањена њихова толеранција на поремећаје, па касније угину из наизглед непознатих разлога. Стрпљење је овде кључно.
Хај-тек акваријуми захтевају много више чишћења и мењања воде од необогаћених акваријума. Биљке производе огромне количине органског отпада, попут уља, протеина и угљених хидрата, који исцуре из листова. Ови органски отпадни производи трују воду и за биљке и за рибе. Лоша пракса мењања воде обично прати спор пад укупног здравља акваријума, укључујући и већу вероватноћу цветања алги.
Током прве 6-8 недеља препоручује се мењање 50% (или више) воде два до три пута недељно. После тога, довољна је промена 50% (или више) воде једном недељно.
Ако је акваријум осветљен са више група светала, препоручује се да 50% расвете буде искључено током прве 6-8 недеља. Након тога, укључите 50% расвете у заказано време, а после неколико сати укључите и преостала светла.
Резидбу треба редовно обављати како би се очистили путеви протока/дистрибуције и подстакао бујнији раст. Како акваријум сазрева, биће потребна интензивнија резидба.
Ако су коришћене јефтиније, непожељне акваријумске биљке, могу се одбацити после отприлике 6-8 недеља и заменити пожељнијим биљкама. Ишчупавање биљака или чишћење супстрата увек треба обавити непосредно пре велике промене воде. Седимент је складиште токсичних азотних једињења, а узнемирени седимент може избацити ова једињења у водени стуб, што може изазвати цветање алги у вашем акваријуму са биљкама.
Подели:
7 ствари које треба да знате о дроп-чекерима