Како додати биљке у акваријум

Постоји велики број врста водених биљака. Начин на који их додајете у акваријум зависи од типа структуре биљке. Три главне категорије су:

1. Биљке које имају корен.

2. Епифитске биљке које имају мало корена или уопште немају корен.

3. Плутајуће биљке.

1) Биљке са кореном

• Обичан конац за шивење или риболовачка сајла могу се користити за везивање ризома или маховине за подлогу. Ово је веома једноставан приступ. Једноставно обмотајте конац/сајлу око ризома/корена/влакна маховине. Немојте обмотавати превише чврсто, јер ће то стезати ризом/корен/влакно док расте. Различите биљке имају различиту способност да се приљубе уз површину. Може бити потребно неколико недеља или месеци да се биљка приљуби. Неке маховине се никада не приљубе уз површину, па ће бити потребно стално обмотавање концем да би биљка остала на површини. Памучни конац за шивење се временом распада у води. Најлонска риболовачка сајла, наравно, неће иструлити. Без обзира коју врсту конца изаберете, он може изгледати неугледно неко време док биљка расте, али ће временом конац бити прекривен новим растом.

• Ризом, корен или маховина могу се залепити за подлогу помоћу лепка типа Super Glue. Овај производ се продаје под различитим називима, као што је Crazy Glue. Активни састојак је „цијаноакрилат”. Дакле, сваки лепак који садржи овај састојак сматра се Super Glue лепком.

• Женска мрежица за косу омотана око подлоге може се користити да задржи већу масу маховине или Riccia. Водите рачуна да отвори мреже не буду превелики како делови биљке не би испадали, и да мрежа не буде превише затегнута око камена или дрвета.

• Такође треба напоменути да се готово свака биљка, било са кореном или епифитска, може причврстити за подлогу помоћу било које од наведених метода. Водене биљке се хране преко листова, тако да, све док се стуб воде снабдева хранљивим материјама, није важно да ли биљка има корен. Имајте на уму да биљке попут Rotala или друге ситнолисне биљке могу изгледати импресивно причвршћене за дрво, дајући изглед лишћа и грана великог дрвета.

Проблеми са здрављем биљака приликом додавања биљака у акваријум

Многи хобисти доживљавају проблеме већ неколико дана након додавања нових биљака. Понекад се чак жале добављачу да су им продате неисправне биљке. Истина се крије у основној физиологији свих биљака. Чињеница је да свим биљкама за опстанак требају два најважнија састојка – CO2 и кисеоник. Комерцијалне водене биљке се гаје ван воде, у расаднику. Многи претпостављају да, пошто је биљка водена, може се одмах потопити у воду и да ће одмах почети да расте, али то је далеко од истине.

У природи, типичан сценарио за водене биљке је да живе два начина живота, при чему сваки захтева специфичан тип физиологије. На неки начин, ово би се могло упоредити са гусеницом и лептиром. У сушном периоду ниво воде је низак. Већи део, или цела биљка, изложена је ваздуху и биљка живи веома слично копненој биљци. Тако се гаје и у расаднику. Имају крута стабла и дебело, чврсто лишће отпорно на воду. Имају приступ атмосферском CO2, ког у изобиљу има преко 300 ppm. У природном станишту, кише почињу да падају на почетку кишне сезоне, а ниво поплављене воде постепено расте, дајући биљци време да прилагоди своју физиологију животу под водом. У нашем случају, међутим, ми обично одмах наплавимо акваријум водом, што често изазива да све осим најотпорнијих биљака пате због недостатка кисеоника и CO2. Гасови се слабије растварају и дифундују хиљадама пута спорије у води него у ваздуху. Чврсто лишће отпорно на воду и крута структура, које су биљци добро служиле током сушног периода и у расаднику, сада постају озбиљан хендикеп. Услови су стога неповољни за биљку. Да ствар буде гора, хобисти често додатно оптерећују биљке излажући их јакој светлости, што повећава њихов метаболизам и чини да брже троше своје резерве енергије.

Последице се крећу од цветања алги до потпуног топљења/распадања биљке. У зависности од комбинације услова, ово се може десити током неколико недеља – или, у најгорим случајевима, за свега 24 сата.

Када уочимо овакве проблеме са здрављем биљака, анализа узрока мора укључити велику вероватноћу да је реч о лошој размени гасова која изазива хипоксију и/или недостатак CO2.

Следећи симптоми указују на озбиљне проблеме са разменом гасова:

Топљење, распадање, провидност листова, кашастост стабљика или листова.

Ако се то деси убрзо након потапања биљке, потребно је одмах реаговати како би се спречио потпуни губитак биљке. Извадите биљку из подлоге и оставите је да плута. Користан алат је мрежа/замка за мрешћење у којој биљка може бити задржана, а да не буде увучена у усисне отворе филтера, преливне бране итд. Ако не можете да спречите да биљка буде бачена унаоколо или увучена у усисни отвор филтера, извадите биљку и пустите је да плута у било којој посуди, као што је посуда напуњена водом (било која вода одговара – вода из славине, кишница, вода из акваријума итд.).

Дозволите биљци да се опорави неколико дана или недеља, у зависности од тежине оштећења. Пуштање биљке да плута на овај начин омогућава јој да „дише”, односно даје јој тренутан приступ атмосферском кисеонику и CO2. Проблеми са разменом гасова, посебно проблеми са CO2, могу настати из много различитих разлога:

1. Проверите да ли drop checker поприма светло-зелену боју пре него што се упали светло.

2. Смањите интензитет светла за 50%.

3. Скратите фотопериод на максимално 5-6 сати.

4. Проверите да проток воде није угрожен, да усисни отвори филтера нису зачепљени и да у филтеру нема превише медија. По могућству, пратите правило „10X”, према коме проток (турновер) филтера треба да буде приближно десет пута већи од запремине акваријума.

5. Проверите начин на који се проток дистрибуира. Сасвим је могуће да имате јак проток, али да је тај проток ометен великим предметима у акваријуму или лошим позиционирањем излазног млазника филтера. Ако филтер има подесив проток, проверите да ли је постављен на максимум. Ако максимална поставка узнемирава рибе, испитајте начине да равномерно распоредите енергију протока по целом акваријуму. Ако користите више филтера и пумпи, проверите да ли су сви излази пумпи и филтера паралелни и усмерени у истом правцу. Увек ИЗБЕГАВАЈТЕ постављање излаза филтера и пумпи у супротним правцима.

6. Испитајте методе дифузије CO2. Велики акваријуми (200L или више) најбоље функционишу са inline CO2 реакторима. Ако није практично уградити inline уређај, усмерите гас из уређаја унутар акваријума тачно испод усисног отвора филтера, тако да филтер „прогута” мехуриће гаса. Ово може изазвати подригивање или одређену буку. Експериментишите са брзином убризгавања да бисте то решили.

7. Засађеним акваријумима је потребно знатно мање филтерског медија него акваријумима само са рибама. То је зато што здраве биљке директно преузимају амонијак/амонијум из стуба воде. Филтерски медиј успорава пумпу и озбиљно смањује проток. Керамички стаклени медиј спада међу најпроблематичније. Груба пена, алфагрог или било који лаки, порозни медиј су добар избор и побољшаће проток у акваријуму.

Следећи симптоми указују на значајне, али не и непосредно опасне по живот проблеме са разменом гасова:

Прекомерно опадање листова, браон мрље, црне мрље или друга промена боје, деформација листова, провидност листова, длакаве или било какве нитасте алге, црне четкасте алге (BBA), издуживање стабљика, односно „ногати” раст.

Треба следити исте кораке (ставке 1-7) наведене изнад. Осим тога, ако акваријум има велику масу биљака, могуће је да та маса узрокује блокирање протока. Проређивање и резање могу помоћи да се овај проблем ублажи.

BBA се може сузбити коришћењем производа на бази течног угљеника који садрже глутаралдехид. Дозирајте према упутству на флашици, све док у акваријуму нема биљака које негативно реагују на течни угљеник. Биљке попут Riccia, Utricularia, јетрењача и мехурница имају ниску толеранцију, па предозирање треба избегавати. Пратите понашање и здравље фауне. Оштећење BBA алге може се потврдити тако што поприма розе/љубичасту боју, након чега се може уклонити. Ипак, имајте на уму да ће се BBA вратити ако услови нису побољшани. Течни угљеник се такође може користити против зелених нитастих алги, међутим, у том случају делује тако што повећава доступност CO2, чиме биљке постају здравије.

Ако количина CO2 гаса не може даље да се повећава због ниске толеранције риба, течни угљеник се може свакодневно користити као додатак. Треба га додати непосредно пре укључивања светла, јер се временом разлаже.