Борба против цијанобактерија у вашем акваријуму

Цијанобактерије су уобичајено познате као „плаво-зелене алге“ или „црвена слуз“, иако су у ствари бактерије. У природним водама, попут река, језера и океана, цијанобактерије или „плаво-зелене алге“ могу да ослободе опасне супстанце, попут неуротоксина, који су штетни. Њихово присуство у акваријуму је упозорење да нешто није у равнотежи. Наставите да читате и сазнајте више о овим фотосинтетичким бактеријама.

Значај цијанобактерија у акваријуму и узроци њихове појаве

Цијанобактерије се лако разликују од алги. Појава плавог, зеленог или црвеног слузавог премаза (у морским акваријумима) који прекрива дрво, супстрат, живо камење, па чак и живе биљке, обично значи само једно - цветање цијанобактерија. Њихова структура је чврста, али мека. Распада се на додир. Такође отпада са чврстих елемената (нпр. камења). Унутар слузавог премаза често се налазе мехурићи ваздуха и непријатан мирис. Цијаноза представља опасност по здравље, па чак и живот риба. Такође може да смањи садржај кисеоника у води, што доводи до хипоксије код животиња које у њој живе. Тренутно није потврђено да ли цијанобактерије које насељавају акваријум производе токсине. Међутим, покушај ручног уклањања цијанобактерија може изазвати промену боје воде и изразито непријатан мирис.

Главни узроци цијанобактерија у засађеном акваријуму

• Лоша циркулација воде - Мртве зоне у акваријумској води омогућавају да се на једном месту сакупљају рибљи отпад и вишак хранљивих материја (храна). То представља плодно тле за развој бактерија.

• Низак ниво кисеоника и неодговарајућа филтрација спречавају корисне нитрификационе бактерије да обављају свој посао. Увек се постарајте да инсталирате систем филтрације који одговара величини акваријума. Редовно одржавање је неопходно.

• Недостатак хранљивих материја и изостанак ђубрења. Одсуство квалитетног ђубрива у засађеном акваријуму изазива недостатак азота. То практично изгладњује биљке, услед чега почињу да труле. Овај проблем не само да изазива цветање цијанобактерија, већ може довести и до других проблема, попут смеђих алги.

• Неравнотежа између азота и фосфора, када је први елемент присутан у премалој количини или у количини сличној другом. Иако и остали макронутријенти играју улогу, они се сматрају секундарним.

• Честа замена воде - додавањем превише свеже воде можемо уклонити више добрих бактерија, што може довести до тога да зрели акваријум „сруши“ и поново почне циклус азота. Обично већини слатководних акваријума треба замена од 20/30% воде сваке 1-3 недеље. У зависности од становника вашег акваријума, може бити потребан другачији распоред, али у општем случају ово је уобичајена препорука.

Како уклонити цијанобактерије из засађених акваријума?

Цветање цијанобактерија (тзв. „цијано цветање“) у засађеном акваријуму представља велики проблем, па ефикасна контрола треба да укључи комбинацију неколико метода. У продавницама за акваристику доступни су специјализовани препарати за цијанобактерије и дијатомеје. Иако овим „лековима“ треба извесно време (до 10 дана), они гарантују резултате. Уколико је хемијски третман начин на који желите да решите проблем, потражите производе под називом „Средство за уклањање плаво-зелене слузи“.

Алтернативно, може се применити „техника замрачивања“. То подразумева да акваријум остане у потпуном мраку неколико дана. Током овог периода препоручује се додатна аерација, али не треба додавати CO2 нити ђубриво. Недостатак светлости неће наштетити биљкама, али може елиминисати цијанобактерије или, у најмању руку, помоћи хемијском третману. Као превентивна мера користе се UV лампе (у пракси су ефикасније против алги). Уколико имате песковит супстрат, унесите становнике који воле да копају по њему (чиме се повећава циркулација и аерација). Иако се у акваријуму може држати много врста пужева који једу алге, за цијанобактерије једини „добровољци“ су рамсхорн пужеви.

Организми који једу алге, попут Amano рачића или Ottocinclus сомића, одлично одржавају већину алги под контролом, посебно на листовима укорењених биљака. Ипак, њихово додавање у ваш засађени акваријум у нади да ће помоћи у сузбијању цветања цијанобактерија. Када су у питању организми који једу алге, једини који су показали интересовање за ову зелену слуз су рамсхорн пужеви. Они заиста једу цијанобактерије, али због своје величине, били би вам потребни у великом броју да бисте се изборили са пуним цветањем цијанобактерија.

Као и у многим другим ситуацијама, изрека „боље спречити него лечити“ највише важи управо за цијанобактерије. Ипак, када се штетни организми појаве, препоручује се коришћење неколико метода борбе истовремено. Иако се хемијски третмани обично користе као последње средство, они су заправо најбољи начин за уклањање овог проблематичног раста.