Јестиве биљке у вашим акваријумима

Помислили сте да можда некако можете да искористите своје биљке у кухињи, али некако... та мисао вам је брзо испала из главе. У међувремену, неке од биљака у нашим акваријумима познате су у кухињи, и то не само код нас, већ широм света.

Као и на копну, и под водом постоје јестиве, нејестиве и отровне биљке. Ако намеравате да на било који начин конзумирате или користите биљке из свог акваријума, уверите се да одабрана врста неће изазвати непотребну штету по ваше здравље.

Међу пливајућим биљкама свакако можемо поменути сочивицу - то је најмања јестива биљка и зато је, након сушења, идеална као храна за рибе које воле биљну исхрану. Користи се и за припрему чајева и алкохолних екстраката. Примењује се у фитотерапији, јер сочивица има антиреуматска и противупална својства, чисти крв, делује против кашља и чисти слузокожу (а ово су само неке од њених предности). Може се јести, на пример, са свежим сиром уместо влашца.

Иако смо управо назвали водену сочивицу најмањом јестивом биљком, овде треба напоменути да то ипак није сасвим тачно - постоји и још мања биљка, мада много ређа у кућним акваријумима - wolffia arrhiza. Одликује се изузетно брзим растом. У поређењу са сочивицом, удвостручује своју запремину два пута брже (сочивица за 60 дана, а wolffia arrhiza за 30 дана). Једе се у традиционалној кухињи неких земаља југоисточне Азије и Централне Америке као додатак салатама и супама. Осим тога, попут сочивице, користи се и у фитотерапији.

Још једна биљка коју људи могу јести је pistia stratiotes (водена салата). Јестива је само након кувања. У временима глади била је храна за људе у неким регионима Азије (углавном у Кини и Индији) и Африке. Међутим, њена прекомерна конзумација је токсична за организам.

Последња од представљених пливајућих биљака је водени орашак (trapa natans). Плодови који се једу сирови тешко се вари, па се препоручује да се једу кувани или печени. Осим тога, конзумирање сирових плодова може довести до уношења паразита пренетих путем воде у организам и изазвати стомачне тегобе. У прошлости су се јели кувани са сољу и бибером, или печени попут кестена. Одликују се високим садржајем хранљивих материја и описују се као укусни. Користе се и као сточна храна. Изданци воденог орашка такође су богати хранљивом вредношћу и пореде се са квалитетним сеном. У прошлости се од ове биљке правило и брашно. Штавише, она игра разноврсну улогу у ајурведи и азијској фитотерапији захваљујући својим бројним лековитим својствима.

Limnophila aromatica је једна од биљака која се можда једном нађе и у вашој кухињи. Након што се ослободи водног дела и процвета, може се јести. Користи се у вијетнамској кухињи под називом ngò om, а одликује се аромом кима и лимуна. Њено ситно исецкано сирово лишће додаје се у canh chua, традиционалну вијетнамску рибљу супу са тамариндом. Због своје естетске вредности, користи се и за украшавање јела.

Пратећи траг подводних јестивих биљака, наишао сам на израз „витамин Х". Овај тајанствени надимак добила је cantella asiatica. Ова биљка се вековима користи, углавном у азијској кухињи. На Шри Ланки њено лишће се једе баш као поврће. У Кини се, међутим, свеже лишће сматра еликсиром дуговечности. Постоји легенда да је један кинески травар захваљујући њој живео 256 година, са резултатом од 24 жене. Изгледа да је последња била импресионирана његовим сексуалним способностима ;) Потврђено је да ћелије ове биљке садрже алкалоид са подмлађујућим својствима, који има велики утицај на нервни систем и хормонске жлезде. Тај алкалоид назван је „витамин Х". Биљка такође подржава рад надбубрежних жлезда, олакшавајући притом чишћење организма од токсина. Треба запамтити да међу родом Hydrocotyle само cantella asiatica поседује таква својства. Остале врсте нису толико проучаване. Ипак, често се користе као зачин због свог благо бибераста укуса.

Једна од биљака из наших акваријума широко се користи и ван њега - реч је о воденом исопу (bacopa monnieri). Ова биљка се често користи у индијској медицини за лечење чирева, лошег варења и других тегоба са дигестивним трактом. Доказано је да побољшава когнитивне способности и памћење. Раније је коришћена и као вид контрацепције, јер смањује плодност мушкараца уз истовремено одржавање сталног нивоа либида. Занимљива чињеница је да је њена сродница - bacopa caroliniana - експериментално модификована убризгавањем златних наночестица испод листова. Ово је променило луминисцентна својства биљних ћелија, које су почеле да светле црвено. Тајвански научници верују да је оптимизација овог феномена корак ка биолошком уличном осветљењу. Када светло угасне, то значи да је баштован нашао бољи посао ;)

Још једна биљка је лотос - тачније, локвањ, који се чешће среће у кућним акваријумима. Од неких врста прави се тинктура са седативно-хипнотичким дејством. Једно од својстава локвања је ублажавање упала и поремећаја јетре. Међутим, њихову конзумацију не треба претеривати, јер садрже алкалоиде одговорне за рад срца и утичу на мождану кору. У Азији се једу претходно скувани, док су стари Египћани од њих правили чај и зачине. Неке врсте локвања су наркотичке, неке изазивају отицање глежњева, а неке имају својства модерне виагре. Због тога се њихова употреба препоручује само искусним узгајивачима.

Као што видите, наше биљке нису само украс подводних светова, већ и права ризница хранљивих материја која је у временима глади спасавала животе људи. И до данас се разне подводне биљке користе у медицини, а њихови позитивни ефекти научно су доказани. Ипак, треба имати на уму да коришћење њихових благодети захтева опсежно знање у овој области, јер различите врсте могу на различите начине утицати на људски организам.