Болест гасних мехурића

Бити узгајивач рибица значи да с времена на време морамо да се боримо са различитим рибљим болестима које настају уношењем болесних риба или биљака у акваријум, или услед неповољних фактора средине. Добро је прочитати о могућим рибљим болестима које се могу јавити у вашем засађеном акваријуму, за случај да се стварно развију. Данас ћемо вас упознати са болешћу гасних мехурића, која настаје услед еколошких услова.

Узроци болести и фактори који доприносе њеној појави

Болест гасних мехурића је најчешћа у јако осветљеним акваријумима током цветања алги. Разлог је засићеност кисеоником током дана, која може премашити оптималну вредност и до четири пута, а затим следи нагли пад његовог садржаја током ноћи. Привремено засићење воде кисеоником изазива да се крв рибе засити овим гасом. Како се притисак изједначава између воде и ваздуха, притисак овог гаса се изједначава између крви рибе и воде која протиче кроз њене шкрге. Током овог процеса, мехурићи гаса затварају крвне судове рибе и доводе до исхемије неких органа, што може резултирати некрозом. Болест гасних мехурића се такође може јавити када се рибе пусте у акваријум са устајалом водом која долази директно из водовода. Понекад се јавља и код риба које су недавно премештене из других акваријума или транспортоване у неодговарајућим условима.

Још један фактор који може довести до овога је транспорт риба у пластичним кесама вештачки обогаћеним кисеоником. Настали пораст притиска гаса изазива повећање притиска у циркулаторном систему рибе и стварање мехурића који могу изазвати блокаде у крвним судовима.

Симптоми

У првој фази болести, рибе пливају немирно тик испод површине воде, очигледно су немирне и врло плашљиве. Понекад је то праћено дрхтањем пераја. После неког времена постају летаргичне. Ако се гас накупи у пливаћем мехуру или дигестивном тракту, рибе су надуте и избачене на површину. Код великих риба, ситни мехурићи гаса у крвним судовима пераја и шкрга могу се прилично лако видети. У неким случајевима могу се приметити и замућене очи или искрзана пераја.

Лечење

Након што приметите симптоме болести гасних мехурића, што пре преместите рибу у акваријум са оптималном концентрацијом кисеоника, која износи 10-15 mg / l. Ако то није могуће, смањите број биљака у акваријуму и примените снажну аерацију воде помоћу коцкица са крупним порама (велики мехурићи). Такође је добро ограничити интензивно осветљење. Главни акваријум треба оставити да се притисак између атмосферског ваздуха и засићених гасова у води изједначи. У року од неколико дана, сви симптоми болести гасних мехурића треба да нестану код наших пацијената, осим ако промене у организму нису превише узнапредовале (нпр. оштећење шкрга). У том случају, такве јединке се еутаназирају. Након овог периода, можемо вратити рибе у главни акваријум и користити одговарајуће витаминске препарате и препарате за пречишћавање воде како бисмо ојачали њихов имунски систем

Превенција

Превенција болести гасних мехурића састоји се у контроли количине кисеоника у води. Искусном акваристи биће довољно да посматра рибе и воду, али постоје и одговарајући тестови доступни у продавницама акваристичке опреме. Правилан положај акваријума је такође важан. Не треба га постављати близу прозора или на место изложено директној сунчевој светлости. Такође треба следити правило допуњавања воде искључиво устајалом водом и користити редовну аерацију. Осим тога, избегавајте нагле промене температуре воде.

Резиме

Ако ваше акваријумске рибе пливају немирно близу површине воде, знајте да то може бити симптом болести гасних мехурића. Нажалост, препознавање рибљих болести није лак задатак, јер многе од њих на почетку имају врло сличне знаке. Зато су едукација и много читања важни, јер тако препознавање касније постаје лакше.