Како снизити температуру воде у акваријуму

Током врућих дана, многи од нас, гледајући у акваријуме, завиде својим рибама које стално пливају у води. Ко не би желео да плива у базену уместо да седи на послу или у прегрејаном дневном боравку? Да ли је рибама заиста тако угодно? Можда је током врућих дана неопходно снизити температуру воде у акваријуму?

Виша температура значи мање кисеоника у води

Запамтите да се највећа количина растворeног кисеоника примећује у брзим и хладним планинским потоцима. Са порастом температуре, ниво кисеоника у води опада. Овај проблем погађа сваку средину, од језерцета до кућног акваријума. Не можемо сви приуштити климатизацију код куће или у стану, а током топлих летњих дана температура у просторијама често прелази 30⁰C.

Већина риба је прилагођена животу у средини са температуром од 24 - 26⁰C и такве рибе сматрамо „стандардним" у акваријумима. Неке врсте преферирају хладнију воду, нпр. дуга-сјајке, Notropis chrosomus (18 - 22⁰C), друге, нпр. дискуси или вијуни, преферирају топлију воду (26 - 30⁰C). Рибе се у одређеној мери могу прилагодити температурама различитим од оних у њиховом природном станишту деценијама. Ипак, то обично утиче на њихово понашање, исхрану и животни век.

Специфични топлотни капацитет воде

Вода је, без сумње, заиста задивљујућа хемикалија. Могло би се сатима причати о водоничним везама, диполној структури, одличним својствима растварача итд. Нажалост (са наше тачке гледишта), она такође има веома висок специфични топлотни капацитет, тј. количину топлоте (енергије) потребну за промену једне јединице температуре једне јединице масе. Укратко, ако желимо подићи или снизити температуру воде за 1⁰C, морамо у то уложити доста енергије. Постоји много начина да се снизи температура воде. Представимо најпопуларније од њих, од основних до напредних.

Начини за снижавање температуре воде у акваријуму

-Засенчивање површине акваријума - ако је акваријум у сталном и директном контакту са сунчевом светлошћу
-Отварање поклопаца на акваријумима - вода која испарава предаје топлоту околини. Многи то занемарују, плашећи се великих губитака воде повезаних с тим, али природа на овај начин сама покушава да регулише температуру и вреди јој то дозволити.

-Краће време осветљења - чак и најновији типови LED осветљења стварају топлоту. Током врућих дана вреди скратити време осветљавања акваријума.

-Повећање растојања између површине воде и извора светлости - осветљење, стварајући топлоту, утиче на температуру воде. Качењем лампе на плафон и повећањем њене удаљености од површине воде можемо снизити температуру у акваријуму. Ни поклопац акваријума није проблем - довољно је ставити мале квадратне летвице странице 1 cm на акваријум или сличан материјал како би се цео поклопац „отворио".

-Вентилатор - „одувавање" топлог ваздуха насталог између осветљења и површине воде, према различитим проценама, омогућава снижавање температуре за 1 - 2⁰C. То је много! У ту сврху можемо користити собни вентилатор, сами саставити систем помоћу компјутерских вентилатора или купити сетове вентилатора намењене употреби у акваријумима. Они имају неспорну предност - можете усмерити струју ваздуха под различитим угловима и причврстити их за ивицу акваријума.
-Лед - вода замрзнута у флаши или кесици за рибе, убачена у акваријум, снизиће температуру. Метода је напорна, али периодична замена посуда доноси врло добре резултате и омогућава снижавање температуре за 3 - 4⁰C.

-Чилер за акваријум - најнапреднија метода хлађења акваријумске воде. Вода, протичући кроз уређај у спирали, хлади се до температуре коју подеси аквариста. Чилер представља значајан финансијски издатак, али у случају великих акваријума и/или вредних примерака који плове у акваријуму, често је неопходан део опреме.

Остали начини и шта заправо не вреди радити?

-Убацивање коцкица леда у акваријум - метода може бити ефикасна у малим акваријумима од неколико литара, припремљеним од RO / RODi воде, и омогућава надокнаду испареног дела течности. Међутим, испаравање на малој површини никада није довољно велико да само надокнади мањак - увек имамо вишак воде, што је повезано са њеном заменом.

-Много чешће и интензивније мењање воде - многи у ту сврху користе воду из славине, обично хладнију за најмање 10⁰C од наше околине. Могло би се учинити да је то лек за све невоље, али вода за акваријумске потребе мора се третирати. Осим тога, прекомерно брзо хлађење акваријума може смањити отпорност риба и тако изазвати болест. Замислите скакање између леденог и врелог туша - тако се рибе осећају када температура нагло скочи.

Не заборавимо да је лето период када у националном водоводном систему има мање воде за пиће. То може утицати на њен квалитет и параметре. Вода која стиже до наших славина мора испуњавати стриктне стандарде државних здравствених институција, али оно што је прихватљиво за људе може ослабити мали кућни екосистем.

Водите рачуна о кисеонику у води

Сваки од начина за решавање проблема прекомерне температуре има своје предности и мане, а сваки одговоран аквариста бираће методу која му највише одговара. Не заборавимо ни на интензивнију оксигенацију воде, а током путовања на одмор треба обезбедити да се о рибама брине искусна особа и уградити додатни, макар и мањи филтер. Прекомерно храњење доводи до прекомерне производње метаболита, а бактерије присутне у води троше велику количину кисеоника да их разграде, за чиме је потражња у акваријуму већ висока.