Преглед ђубрива у засађеном акваријуму

Биљкама су за опстанак и напредак потребни светлост, ваздух и храна. Они који су тек ушли у хоби засађених акваријума фокусирају се на прве две ставке, сматрајући да је то један од напреднијих концепата којима ће се бавити тек касније. Истражују врсте и интензитет светлости, убацују угљен-диоксид у акваријум, али ретко истражују сву сложеност хранљивих материја које су потребне њиховим акваријумским биљкама, па постоји велика шанса да ће то истражити тек када већ буду искусили неки облик недостатка хранљивих материја и када им акваријум буде у опасности. Можда делује да треба усвојити много информација, али довољно је мало здравог разума да се почне разумевати.

Кренимо од сазнања да сваком живом организму треба храна. Овај чланак ће затим размотрити које хранљиве материје су потребне вашим акваријумским биљкама.

Ђубрива за биљке се уопштено могу поделити у 2 категорије: макро и микро.

Макро хранљиве материје

Макро хранљиве материје, познате и као N-P-K (азот, фосфор, калијум), акватичне биљке троше у великим количинама. Могу се упоредити са угљеним хидратима и протеинима у нашој храни. Неопходне су за раст биљака. Аквариста треба ове хранљиве материје да примењује редовно, сат времена или нешто више пре „паљења светла“.

Микро хранљиве материје

Микро ђубрива за акваријуме састоје се од различитих минерала који су биљкама потребни у малим количинама за одређене функције. Гвожђе, калцијум, магнезијум, бор и одређени други микроелементи заправо су неопходни да би биљка остала здрава. Ови микроелементи представљају својеврсне витамине и минерале биљног света. За разлику од макро хранљивих материја, ове материје је боље примењивати након „гашења светла“.

Како изабрати најбоља ђубрива за акваријумске биљке?

Најбољи производ за ђубрење треба да наведе присуство ових елемената и колико тачно има сваког од њих. Не верујте бренду који не открива ову информацију. Баш као и приликом куповине хране у супермаркету, људима је потребно да знају од чега је нешто направљено и колико тога је искоришћено.

Азот

Биљкама је потребно много азота. То је главна храна за сваку акватичну биљку. Азот је неопходан за стварање новог раста биљке. Акваријум са довољном количином азота препознаје се по светлом, зеленом, здравом лишћу и веома брзом расту биљака. Азот у облику нитрата, као крајњи производ азотног циклуса, ствара се у здравом, добро уходаном акваријуму, па се мора пажљиво одредити колико азота треба додавати у акваријум. У густо насељеном акваријуму вероватно ће бити потребна само мала додатна количина, ако икаква, јер недостатак азота није вероватан. Управо из тог разлога већина ђубрива направљених за засађене акваријуме садржи веома мали проценат ове материје, или је уопште не садржи.

Фосфор

Азот и фосфор су готово сигурно присутни у добро уходаном акваријуму. Он у акваријум углавном доспева преко хране за рибе која се даје фауни акваријума. Фосфор је од виталног значаја за деобу ћелија биљака и укупно здравље, али, као и код азота, треба пажљиво размотрити да ли овај састојак треба уносити у засађени акваријум. Акваријум ће га свакако имати. Појава веома тамнозелене, закржљале зоне лишћа један је од знакова недостатка овог хранива. Слаб раст биљака је други знак.

Калијум

Калијум је неопходан за способност биљке да регулише воду и одређене хранљиве материје. Управо на ово се највише концентришу производи за исхрану акваријумских биљака, јер се калијум обично не налази нити ствара у засађеном акваријуму. Акваријум са довољном количином калијума и фосфора препознаје се по томе што биљке развијају веома здрав коренов систем. Код неких стабљикастих биљака чак се могу приметити корени који израстају на средини стабљике, далеко од супстрата. За разлику од азота и фосфора, познато је да вишак калијума у води не подстиче раст алги, али свакако може изазвати друге проблеме. Пожутели или потамнели рубови лишћа знак су недостатка калијума. Такође се може приметити и успорен раст.

Гвожђе

Од свих микро хранљивих материја, гвожђе је једно од најважнијих. Неке компаније чак праве и посебну боцу ђубрива са додатним гвожђем. Гвожђе игра важну улогу у синтези хлорофила. Ова хранљива материја одговорна је за здраве боје у засађеном акваријуму и незаобилазна је у акваријумима у холандском стилу. Гвожђе долази у више облика. Облик који биљке могу да искористе јесте Fe2, најчешће у виду гвожђе(II) сулфата. Биљкама није потребна велика количина, али им је неопходна. Симптоми недостатка гвожђа огледају се у недостатку пигмента или боје на новом лишћу, које тада делује жућкасто. Могу се приметити и изражене зелене жиле на бледом, старом лишћу.

Калцијум и магнезијум

Ови елементи, кад се измешају са водом, чине воду у акваријуму тврдом. Обично их има у води из славине, осим ако локална вода из славине није изузетно мека, што је реткост. Као практичну меру, довољно је пратити TDS вредност (укупне растворене чврсте материје). Ако падне превише ниско, вода у акваријуму је премекана и калцијум и магнезијум су свакако потребни као додатак. Ако је TDS превисок, аквариста ће можда морати да дода мекану воду како би довео нивое у ред. Већина аквариста ипак не мора да додаје ове елементе у засађеном акваријуму. Увијен нови раст сигуран је знак недостатка калцијума, док недостатак магнезијума показује сличне симптоме као недостатак гвожђа. Лишће постаје хлоротично и добија жућкасту боју са тамнијим жилама. Ови симптоми се често јављају заједно.

Остале микро хранљиве материје

Остале микро хранљиве материје које треба поменути су бор, манган, молибден и цинк. Ови елементи се обично нуде као ђубриво „све у једном“. Иако се примењују у малим дозама, ове микро хранљиве материје и даље су неопходне за опстанак биљака и укупну исхрану акваријумских биљака.

Како дозирати микро и макро хранљиве материје?

Ђубрива за засађене акваријуме можемо примењивати на различите начине. Уравнотежено, опште ђубриво идеална је опција за почетнике у овом хобију, јер не захтева израчунавање пропорција појединачних хранљивих материја. Са стеченим искуством, можете почети да засебно додајете макро и микро хранљиве материје у течном облику. Употреба ових течних ђубрива помаже у бољој контроли раста захтевнијих врста. Ова течна ђубрива такође омогућавају гајење биљака са нијансама браон и црвене боје. За потпуну обојеност, таквим биљкама може бити потребна већа количина хранљивих материја или регулисање доступности појединачних елемената.

Ђубрење угљен-диоксидом

Ђубрење угљен-диоксидом посебно се препоручује у акваријумима са јаким осветљењем, мада је корисно и у акваријумима са слабијим светлом. Зашто? Свим биљкама је угљен-диоксид потребан за фотосинтезу. У акваријумима са јаким осветљењем биљке су подстакнутије да усвајају CO2 из воде. Постоје бројне биљке за које се сматра да их је готово немогуће узгајати у засађеним акваријумима без убризгавања CO2, на пример eriocaulon cinereum. У природи, CO2 се у води обично јавља у великим количинама из подземних наслага овог гаса и разлагања различитих органских једињења. Прочитајте овај чланак за више детаља. У акваријумима нема толико CO2, па је ђубрење овим елементом веома корисно за раст биљака. CO2 је такође веома користан за спорорастуће биљке, јер их подстиче да брже расту. Осим тога, ово ђубриво веома позитивно утиче на здравље и обојеност биљака. Ако до сада нисте пробали CO2, погледајте наш детаљан чланак о томе како да поставите акваријум обогаћен CO2 . Сигурни смо да ћете након постављања оваквог акваријума приметити очигледне разлике у изгледу својих биљака.

Резиме

Важно је напоменути да је предозирање хранљивим материјама подједнако штетно као и њихов недостатак. Ово није један од оних случајева у којима важи изрека „мање је више“. Прочитајте упутства на етикети. Свакодневно посматрајте своје биљке. Упознајте се са потребама неге ваших биљака и не додајте више хранљивих материја него што је потребно, јер ће у супротном ваше акватичне биљке патити. Искрено се надамо да ћете уз помоћ овог чланка знати како да се убудуће носите са недостатком хранљивих материја!